Biti majka u Bugarskoj: Cvetelinino svedočenje

Sa našim Cvetelina, 46, majka Helene i Maksa. Udata je za Francuza i živi u Francuskoj.

“Odgajao sam svoju djecu kako sam osjećao, na svoj način”

“Ako propustiš prvih dvadeset dana, sjebano je”, rekla mi je majka prije nego što se Helena rodila. Čak i da sam svoju djecu odgajala na svoj način, ova rečenica me je nasmijala, ali mi je ostala u glavi... Zadala sam sebi i cilj da moja djeca provedu noć sa mjesec dana. I uspio sam. Rodila sam se u Francuskoj, moj muž i svekrve su odavde. Za ženu iz inostranstva, mali glasovi koji su davali različite savjete o obrazovanju malo su mi se sudarili u glavi... Ali za svoje drugo dijete, sina Maxa, učinila sam kako sam osjećala, a da nisam bila pod pritiskom da budem dobro.

Za bugarsku majku je važno poštovanje prema starijima

Tradicija mog sela ponekad me iznenadi. Moje devojke su prvu bebu rodile sa 18 godina i poštovale su čuveno „pravilo tazbine”: kada se oženiš, useljavaš se kod tazbine (svako na svom spratu). Mlada majka pri rođenju odmara 40 dana dok se njena svekrva brine o bebi. Osim toga, ona se jedina kupa tih dana jer je najstarija, ta koja zna! Rekao sam jednoj od tetki da nikada ne bih slijedio ovaj običaj. Ona je odgovorila da mi nismo izuzetak u poštovanju starijih. Neke tradicije su veoma duboke. Ponekad radim stvari jer mi je mama pričala o tome! Na primer, objasnila mi je da je peglanje dečije odeće neophodno jer toplota dezinfikuje tkaninu. Tamo žene zajedno brinu o majčinstvu, ja sam bila sasvim sama.

Bugarski jogurt, institucija!

Bugarski jogurt, jako mi je žao. Uzgajamo naš “Lactobacillus bulgaricus”, mliječni ferment koji daje ovaj tako poseban i neponovljiv okus. Kao dete, majka me je dojila, a onda me odbila dajući mi flašice bugarskog jogurta razblaženog u vodi. Nažalost, prehrambena industrija, jogurti sa konzervansima i mlijeko u prahu postepeno nestaju naše bugarsko naslijeđe. Ja sam kupio mašinu za pravljenje jogurta jer uprkos svemu mora da postoji u genima moje dece. Oni su veliki ljubitelji jogurta! S druge strane, pratila sam uvođenje francuske hrane, i tokom obroka u Bugarskoj, moj muž je našoj tada 11-mesečnoj ćerki dao jagnjeći kotlet da ga sisa... Bila sam u panici i gledala sam je, ali on je rekao: „Don Nemojte misliti da bi se mogla ugušiti ili progutati iskosa, samo pogledajte sreću u njenim očima!” “

U Bugarskoj se društvo mijenja, posebno od kraja komunizma

Žene na rođenju zaista moraju da se odmore i zaštite što je više moguće spolja. U porodilištu se mladoj majci teško može približiti. Nedavno je očevima dozvoljeno da ostanu. U selima osjećam pravi jaz sa Francuskom. Čak sam i prijateljici koja se tek porodila (na 15. spratu porodilišta) poslala korpu okačenu o konop sa hranom! Rekao sam sebi da je malo zatvor... Ili opet, kada sam saznao da sam trudna sa Helenom, bio sam u Bugarskoj i vidio sam ginekologa koji mi je dao do znanja da moram prestati sa seksom jer to nije dobro za moju baby. Ali društvo se mijenja, posebno od kraja komunizma. Žene rade i više ne ostaju kod kuće tri godine da odgajaju djecu. Čak i naše čuveno poštovanje malo nestaje... I mi imamo svoju djecu kraljeve!

Intervju Ania Pamula i Dorothée Saada